Зашто Америка, зашто не Колумбија?

Последњи континент који је насељен је Америка (и северна и јужна). Населио ју је почетком наше ере народ из североисточне Азије. Није и континент који су Европљани последњег открили, јер је до Аустралије најпре дошао холандски морепловац Абел Тасман, тек у XVII веку. Први Европљани који су стигли до Америке били су Викинзи око 1000. године. Међутим, као година „открића“ (из европске перспективе) Америке рачуна се 1492. година када је до Америке први пут допутовао Колумбо. Викинзи су стигли до ледених крајева северне Америке, у данашњој Канади, а Колумбо до тропских карипских крајева у средњој Америци. Генерација Викинга која је открила Америку о томе није писала. Година Колумбовог доласка се узима и као главна одредница краја средњег века, јер је отворила нове перспективе сусретом цивилизација два континента. „Нови“ континент, ипак, није назван по Ђеновљанину Колумбу, него по Фирентинцу Америгу Веспучију.

„Зашто Америка, зашто не Колумбија? Поузданог одговора на ово питање нема. Путовања Америга Веспучија (1451-1512) нису доказана, а његове заслуге као морепловца могу се лако оспорити. Једини извор обавештења о његовим подухватима јесте он сам, па се у истинитост његових приповедања сасвим оправдано може сумњати. Осим тога, чак и да претпоставимо да су експедиције постојале, Америго није био тај који их је предводио, већ онај  ко је обично из њих извлачио највећу славу. Ако и занемаримо све ове резерве, Америго ни у чему није био први. Нити је он први препловио Атлантски океан, нити се први искрцао на копно, нити га је први признао као такво. Па зашто онда Америка? Зато што је Америго написао најбоље путописе, два писма позната под називом Mundus Novus и Quatuor Navigationes, која су [објављена између 1502. и 1504. године] оставила изузетан утисак на његове савременике, а нарочито на групу ерудита из Сен Дјеа, који су 1507. године објавили књигу о географији и нови континент назвали Америком. Награда је отишла писцу, а не морепловцу. Америго представља нову врсту путника –  интелектуалца и уметника.“

Цветан Тодоров, Морепловци и староседеоци, Човек ренесансе, Clio, Београд 2005, 319-320.

Америго је у својим писмима представљао америчке староседеоце тако да задиви читаоце. Створио је слику доброг, неисквареног дивљака, који живи у складу са природом.

„Они не носе одећу, ни вунену, ни ланену, ни памучну, јер им једноставно није потребна; код њих не постоји појам наследства, јер су им сва добра заједничка свима. Они живе без краља и без гувернера, а свако је сам свој господар. Имају онолико супруга колико им је воља, а син живи са мајком, брат са сестром, рођак са рођаком, а и сваки мушкарац са првом женом која наиђе. Раскидају бракове онолико често колико им је воља и у том погледу не поштују никакав закон. Немају ни храмове, ни религију, нити су идолопоклоници. Шта више да вам кажем? Они живе по законима природе. Познато је да је овај опис послужио Томасу Мору као инспирација за његову Утопију. Исто важи и за огроман број аутора из каснијих периода.“

Цветан Тодоров, Морепловци и староседеоци, Човек ренесансе, Београд 2005, 322.

Америго пише и о канибализму и сексуалности, где читаоцу пушта машту на вољу, истичући да су индијанске жене веома похотне, посебно са Европљанима, и да неће све да пише о томе. Колумбо је писао документа, Америго књижевност. И једно и друго је послужило сврси. Колумбо означава крај средњег века, а Америго почетак ренесансе.

Иако су и Америго Веспучи и Кристофор Колумбо били из Италије, нова географска открића су слабила италијанске државе, јер су средиште трговине са Средоземног мора, где је Италија имала монопол, померила на Атлантски океан.

Анимирана симулација суђења Колумбу (Ted-Ed)