Црна смрт – куга

Стогодишњи рат (1337-1453) Енглеске и Француске није трајао у континуитету, него се састојао из више фаза. Први прекид рата изазвала је појава црне смрти – куге.

Застрашујуће је било да нико није успео објаснити природу болести. Становништво је шокирало што погађа све слојеве становништва. Нико није био сигуран, упркос свом положају у друштвеном поретку.

Једна од највећих катастрофа средег века, црна куга, наступила је 1348/49. године. Добила је назив јер је крв добијала црну боју. Куга је већ пустошила Европу у време цара Јустинијана у 6. веку. Одржала се у средњој Азији и вероватно и североисточнј Африци. Како је поново стигла у Европу? Ђеновљанску колонију кафу на Криму опседали су Азијати који су као оружје против опкољених користили лешеве умрлих од куге, бацајући их преко зидина. Бацил који се преносио преко ваши пацова или људским контактом, стигао је у Европу преко бродова који су стизали из Кафе. Током 1349. се раширио скоро по целој Европи. Муке су трајале до последње велике епидемије куге 1720. године. Болест је била тешка. Заражени су обарани на ноге, а након 24-36 сати следила им је смрт. Није било времена и могућности да се организују пристојне сахране пострадалих. Прецизних података о броју жртава нема. Разликовале су се бројке по областима.  Процене су да је страдало од трећине до половине или можда чак и 2/3 Европљана. У Енглеској је забележен демографски пад од чак 70%. Куга, заједно са епидемијама других болести, глађу и ратовима је изазивала код савременика осећање ужаса.

Лекари нису могли да утврде природне узроке пошасти. Најчешће и најутицајнијие објашњење је било да је изазвана божјим гневом. Мере које су предузимане из предустроности су биле забране окупљања крај постеље болесника и покојника, на сахранама и коришћење одеће заражених. Најефикаснија мера је било бежање пред катаклизмом, налажење уточишта далеко од густо насељених градова, на селу, где је становништво било расејано. О томе говори и Бокачово дело Декамерон, у којем се богати Фирентинци склањају на село. Тај вид борбе против куге је био могућ само елити.

Јавне власти, пре свега градске, нарочито у италијанским градовима, су такође предузеле неке мере, као што је одржавање чистоће. Хигијена је тако узнапредовала. Бориле су се и против упадљиве раскоши богатих, за кoју се сматрало да призива Божији гнев и казну. Куга је дoпринела побожности  и вери у чудотворну мoћ светитеља. До тада су се људи плашили смрти због прети могућношћу мука у паклу, а са кугом почињу да се плаше саме смрти, јер су ужаси куге деловали паклено.

У највећој епидемији средином 14. века неке области у Европи су ипак биле поштеђене. Куга је заобишла и Балкан. О разлогу се може само нагађати, али су раштрканост села и ниска густина насељености сигурно помогли.

Литература:

  • Жак Ле Гоф, Да ле је Европа настала у средњем веку?, Clio, Београд, 2010.
  • Михаел Нурдберг, Динамични средњи век, Београд 2011, 20-26.

 

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под средњи век

Затворено за коментаре.