Стогодишњи рат – сукоб због којег је француски престао бити званичан језик у Енглеској

Стогодишњи рат је био сукоб француске династије Валоа и енглеске династије Плантагенет око наслеђа француске династије Капет. Трајао је (са прекидима) 116 година, од 1337. до 1453. године.

Енглески краљеви су због сродничких веза истицали право на наслеђе француског престола, а француски краљеви су настојали да одузму Енглезима територије у Француској. Сукоб се углавном водио на тлу Француске. Боље организовани Енглези су у почетку бележили успехе, па се енглески краљ Едвард III (1312-1377) крунисао краљем Француске 1340. године, јер је његова мајка била сестра претходног француског краља.

Све до Едварда III француски је био главни језик енглеског племства (још од доласка Нормана из Француске 1066. године), али је Едвард III то променио 1362. године доневши закон по коме је енглески постао службени језик у судовима. Француски, језик племства, постао је језик непријатеља, и замењен је народним, енглеским језиком.

Погинулих у рату није било много, али је рат убрзо попримио облик пљачке и отимачине. Војници (а и витезови) на обе стране су прионули на пљачку и харање по селима, палили куће и летину, убијали људе и на све могуће начине отежавали и онемогућавали комуникацију. Енглези су пустошили француску територију, онемогућавајући француског краља да повиси порезе и тако дође до додатних прихода за вођење рата. Пустошењима су слали поруку да краљ француски није у стању да испуни своју главну дужност – заштитити своје вазале.

Француска војска је била витешка (циљ добити откуп за заробљеног витеза), а малобројнија енглеска је настојала побити што више непријатељских војника. Енглески стрелци су задавали проблеме француским коњаницима. Током овог рата дошло је до преласка са старих средњовековних феудалних војски витезова на најамничку сталну војску. Променом начина ратовања смањује се зависност краљева од подршке најмоћнијих  феудалаца. Стална војска под командом краља постаје ослонац његове власти. Монарси су тако постали апсолутни господари.

Током овог рата у Европи се први пут појавило ватрено оружје. Топ и барут су стигли из Кине, преко муслимана, у првој половини 14. века. Тиме су се могли нападати и зидине замака и градова. Крајем рата артиљерија је добила главну улогу, у односу на доминантну коњицу у феудалним трупама.

Енглези нису имали довољно војске да држе велику територију Француске дуго под окупацијом. Јединственије организована држава Енглеска је дуго одолевала знатно многољуднијој Француској. Рат се завршио протеривањем Енглеза из Француске. Остала им је само лука Кале.

Стогодишњи рат је био завршетак дуготрајног сукоба две главне европске монархије, који је трајао од 12. века (када је Хенри Плантагенет објединио под својом влашћу француску Нормандију и Енглеску). Енглески краљеви су у својој титули наводили и да су краљеви Француске све до 1808. године.

Током Стогодишњег рата прославила се Јованка Орлеанка, а много људи је изгинуло од куге.

Литература: Сидни Пеинтер, Стогодишњи рат, у: Историја средњег века, Clio, Београд 1997, стр. 371-417.

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Енглеска, Француска, средњи век

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s