Порекло назива Баната

Банат је географска област која се данас налази у Румунији (највећи део), Србији и Мађарској (најмањи део). Тај простор током историје није чинио јединствену политичку целину. Њиме су владали разни народи. Банат је био територија којом је владао бан, управник поједине области, обично постављен од централне власти (као намесник), често са војном улогом (војводе).

Први банат на простору данашњег оформили су још Бугари у 9. веку. Бугаски владар (са титулом кан/каган) је искористио пропаст Аварског каганата, нападнутог са запада од Франачког царства Карла Великог (тада најмоћнијег у западној Европи), да прошири своју власт северно од Дунава. На простору данашњег Баната је формирао војну крајину током 803/804. године. У наредном периоду су се сукобљавали са Франачким царством (које се поделило 843. године).

„У сваком случају, „…Долина Тисе је прешла под бугарску контролу, што је обележено 864. дипломатским и војним кретањима, када је бугарски хан Борис, на путу према Моравској, чини се, у својству савезника Лудовика Германика, прошао ове у великој мери ненастањене просторе.“ Борис је осетио потребу да баш у том раздобљу организује такозвани Банат Северин (било стога што је била реч о северном Банату, било стога што се заснивао на територији настањеној племенима Словена), у данашњој Олтенији и у источном делу Баната. Та иницијатива је имала за циљ да успостави неку врсту бугарске претходнице у погледу будућих освајања у правцу севера и запада. Почеци организације Баната Северин одиграли су се чак неколико деценија раније (803-804) када је, као што смо видели, овде настала војна крајина.“[1]

Касније су Банатом завладали Мађари, који су се на простор Панонске низије дошли крајем 9. века, а државу оформили око 1000. године.

„Безбедности Угарске требало је да допринесе оснивање нових бановина (баната) на њеним границама. […] На чело ових бановина постављани су често чланови владарске куће. […]

Међу ове бановине спада, такође, обновљени Северински Банат, који је обухватао Малу Влашку (Олтенију, у југозападној Румунији) са седиштем у Турну-Северину. Бан овог баната био је често уједно управитељ јужноугарских жупанија између Мориша, Тисе, доњег Дунава и трансилванских планина. Због тога се назив Северинског баната проширио и на њихову територију. А када је Северински банат турским освајањем [у 16. веку] престао да постоји, назив Банат се ограничио на тле ових жупанија, и тај назив у том значењу сачувао се до данас.“[2]

[1] Овидију Печикан, Историја Румуна, Београд 2015, 74.

[2] Историја Мађара, Београд 2002, 83-84.

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под средњи век

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s