Шпански грађански рат

(17. јул 1936. – 1. април 1939.)

„Уз трагедију нације која је хрлила у самоуништење, Шпанија је представљала одраз свих мржњи и страхова Европе.“

Грађански рат у Шпанији је имао интернационални значај, био је то увод  у Други светски рат као први сукоб фашиста против комуниста и прва интервенција нацистичке Немачке у Европи.

Бурна је била шпанска историја и пре грађанског рата. У XIX веку (конкретније од 1814. до 1874. године) је било 37 покушаја државних удара, од којих је 12 успело. У двадесетим годинама XX века је у Шпанији била војна диктатура (1923-1930). Република је Шпанија други пут у историји постала 1931. године (Прва шпанска република била је 1873/4. године, изгласана од парламента након абдикације краља који је наследио краљицу која је абдицирала, а био је син краља Италије). Друга шпанска република је настала након краљеве абдикације после успеха републиканаца на локалним изборима. Грађански рат је отпочео побуном националиста и дела војске против републиканске власти након победе левичара на изборима 1936. године.

Пред изборе 1936. године десница је лецима упозоравала грађане: „Победа левице довешће до наоружавања руље, паљења банака и приватних кућа, поделе власништва и земље, пљачкања и дељења ваших жена.“ За републиканце то је био рат “демократије против тираније” и “слободе против фашизма”, а за побуњенике „реда против хаоса“ и “хришћанске цивилизације”  против “црвених хорди” комуниста и анархиста, крсташи рат против неверника. Побуњенике су подржавали фашисти и конзервативци, а републиканску власт социјалиста и комуниста либерали, анархисти и каталонски и баскијски националисти.

У компликовану поделу у Шпанији се умешао и страни фактор. Подршку су пружиле Немачка, Италија и Португалија фашистима, а СССР (и Комунистичка интернационала формирањем Интернационалних бригада комуниста из целог света, међу којима и 1700 добровољаца из Југославије, од којих је 900 погинуло, али су неки преживели стекли драгоцено искуство за борбу у Другом светском рату) и Мексико комунистима. Шпанска република је ту помоћ СССР-у платила у злату (којег је имала мoжда и више од било које друге државе, а које је тоом рата пребачено на чување у Москву). Француска, Енглеска и САД (као и Лига народа која је одлучила да не интервенише, иако је основана да би чувала мир спречавањем оружаних сукоба) су остале неутралне, јер им је било битније да се сукоб из Шпаније не прошири Европом.

Током рата једна страна је на територији коју је контролисала спроводила националну револуцију (настојећи да Шпанија кроз јединство обнови некадашњу моћ), а друга на својој територији социјалну револуцију (настојећи да побољша живот најсиромашнијих). Републиканска страна је била оптерећена и размимоилажењима комуниста и анархиста, који су дошли у сукоб јер су анархисти на територији под њиховом контролом спроводили револуцију (радничко заузимање фабрика и земље), а комунисти су мислили да револуцију треба одложити док се не победи у рату.

Жртава је било бар пола милиона (још толико их је побегло у Француску након рата, где су неке комунисте послали у логоре за војне заробљенике из којих су за време немачке окупације француске у Другом светском рату пребачени у нацистичке логоре у Немачкој). На почетку рата је стрељан шпански песник Лорка, а преживели су страни добровољци Ернест Хемигвеј и Џорџ Орвел (који су се придружили републиканацима). Из Шпаније је југословенску јавност као новинар извештавао Милош Црњански.

Владајуће снаге су у репресалијама против савезника побуњеника чинили и масакре над католичким свештенством (које је подржавало противнике републиканаца, јер су републиканске власти укинуле субвенције цркви и републиканским уставом одвојиле државу од цркве којој је национализована имовина, ради поделе земље сиромашнима). Током рата је страдало око 6800 свештеника и монаха и монахиња. Са друге стране побуњеници су певали „убили смо више комуниста него што има цвећа у априлу и мају“. Чувена је Пикасова слика Герника, насликана по наруџбини републиканских власти након што су Немци бомбардовањем (26. априла 1937. године) разрушили тај баскијски град (иако није имао стратешки значај, него су нацисти хтели да пробају тактику тотално рушења града, да виде како ће то утицати на морал противника).

У табору побуњеника, осим војске, главна је била странка Шпанска фаланга за окупљање националистичке синдикалистичке офанзиве, коју је основао син генерала Мигела Примо де Ривере (диктатора пре увођења републике), којег су убиле републиканске власти пре избијања рата. Током рата странку од његовог наследника Мануела Едиље преотео Франко. Идеологија је била блиска фашистичкој. Спојио их је са карлистима (главном струјом момархиста), чијег је вођу такође уклонио и тако дошао на чело целог побуњеничког покрета, који ће преузети власт у овом рату.

Исход  рата  је била 36-огодишња диктатура вође победника генерала Франсиска Франка (1939-1975), након које је обновљена монархија на челу са Бурбонима, која је опстала до данас.

 

Advertisements

1 коментар

Објављено под Шпанија, XX век

Један одговор на “Шпански грађански рат

  1. Повратни пинг: Шпански грађански рат у репортажама Црњанског – Хоризонт хронотопије

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s