Златни прах

„Лисабонска елита била је модно освештена те је радо била виђена у одећи која је била у складу са најновијом париском модом. Краљ је наводно поседовао више одеће него све лисабонске модне куће заједно. Како би одећа остала чиста у уским улицама које су служиле и као канализација те тоалет, најбогатије су носили у носиљкама, где су завесама били заштићени од погледа осталих. Свештенство је, када би излазило на вино и вечере, такође располагало носиљкама, кочијом и пратњом. Највећи празник током године било је Телово [пун назив тог католичког празника је Светковина Пресветог Тела и Крви Христове] , када би град беспрекорно очистили, а тада су се чак и жене из високог друштва смеле показати на улици те посведочити проласку краља, краљице и кардинала. Отприлике једном годишње отмени је свет долазио у цркву Светог Винсета због једног од јавних суђења у организацији инквизиције. Осуђене мушкарце и жене из разних друштвених слојева показивали су по улицама, док би осуђенике на смрт у сумрак спаљивали на ломачи, чиме се доказивало како је Црква још увек моћнија од државе.

Средишња основа благостања и повлашћеног положаја Португалије у осамнаестом веку било је бразилско злато откривено поткрај деведесетих година седамнаестог века. Неплавне наслаге на висоравнима у унутрашњости Бразила изазвале су златну грозницу белих насељеника и њихових црних робова. […] Благостање је у Бразилу било такво да је поругалска краљевска породица, коју су сматрали најбогатијом у Европи, размишљала о томе да свој двор пресели у Рио де Женеиро те да дигне руке од осиромашене европске половине царства. Та замисао није нестала, али је остварена тек стотину година после.

[…] Лисабонски земљотрес био је најснажнији природни феномен који је у осамнаестом веку пореметио европски спокој. Велики европски просветитељи расправљали су о његовим узроцима и последицама. Црква се питала зашто је започео током мисе на празник Свих светих те зашто је убио толико много верника. Трговци су се успаничили због тога што су испод рушевина остали без скривених залиха златника. Краљевска породица побегла је на село тe неколико недеља логорoвала у природи, нe усуђујући се потражити склониште испод чврстог крова. Пожари су харали градом још данима након што су се смириле последње вибрације.“

David Birmingham, Povijet Portugala, Zagreb 2004, 74-82.

(оригинални текст је прилагођен српском језику)

Advertisements

Оставите коментар

11. августа 2018. · 22:52

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s