Шта треба тражити у српском ослобођењу и како се то налази?

„Ја сам хтео српском народу да изнесем слику: шта му је донела српска револуција, а у исто време да му покажем: шта је имао па изгубио, а шта је мого добити па није добио у свом државном развитку. Тиме сам хтео да побудим оне људе из народа, који имају обичај да мисле – да промисле мало и да виде да „слобода и јединство“ српског народа незначи никако: да место паше дође „кнез“ место муселима начелник и капетан, место кадије – судије и т.д. као што је замишљао српско ослобођење још уставобранитељ Петронијевић, већ да под тим ваља разумевати потпуно ослобођење од власти и тираније, од умног и материјалног ропства.

Ја сам хтео поглавит да кажем шта ваља тражити у српском ослобођењу – а како се то налази? У томе се сигурно неће многи слагати ни са тим општим начелима, што сам их ја овде изреко. – При свем том ја и то сматрам као добит што ћ моје мисли изазвати многе, да сами размишљају том предмету, а може бити и да обарају мој назоре…“

написао је Светозар Марковић у предговору Србије на Истоку, објављене 1872. године у Новом Саду, тада изван Србије, јер га је у престоном Београду ограничавала цензура, односно страх штампара да се не замери властима (па је спорно било и помињање Карађорђа, иако у негативном контексту). У овој књизи је Светозар Марковић анализи политичке ситуације и предлогу потребних промена претпоставио анализу историјског развитка који је довео до тренутне ситуације. То је знатно бољи део размишљања Светозара Марковића у овој књизи објављеног.

Политичко-друштвени преврат који је учинила српска револуција

Снимак екрана (149)

Узрок пропасти демократског начела у првој српској држави

Снимак екрана (153)

Снимак екрана (155)

Други српски устанак и почетак нове српске државе

Снимак екрана (156)

Образовање нове српске државе

Снимак екрана (158)

Борба око власти

„Кнез Милош био је у твари вођа српског народа. Народ је имао највише вере да га он може сачувати од насиља својом вештином и познанством са турским властима.“

(…)

Снимак екрана (159)

Снимак екрана (160)

Утврђивање монархичне државе

Кнез Милош је повластице од Турака задобио поткупљивањем Турака, народне паре није користи само за стицање народних права, него и ради обезбеђивања наследне власти над народом, чему је чак дао предност.

20200712_130309

Снимак екрана (161)

Снимак екрана (162)

Снимак екрана (167)

Настанак партијаштва

Владари су се смењивали, а грађани делили као присталице једне или друге династије. Пошто се државна служба губила са превратима на престолу, неки су закључили да су најкориснији они што могу бити добри свакој власти, они што су продавали осећања и савест, јер се способност човека мерила тиме колико је признат од власти.

„Партајске борбе и интриге пањкање и шпијунисање, што се започеше у горњим слојевима продреше у народ и тамо ухватше дубока корена. (…) Партајска поцепаност и партајска мржња у свакидањем животу напослетку тако преоте мах, да је народ у својој не вољи зактевао на Петровској скупштини: „да се укине партајство“.“

Демократизација друштва путем нових револуција широм Балкана

Након што је објаснио како је у новој српској држави учвршћен монархијски поредак, С. Марковић је Србију на Истоку закружио предлогом како да Србија надокнади пропуштену прилику за успостављањем демократског устројства. Непходим је сматрао нове револуције, ли свуда где живи српски народ, који би се повезао да осталим балканским народима у рушењу свих монархија које су спречавале демократизацију на принципи самоуправе. Инспиратор оснивача Народне радикалне странке имао је визију југословенске државе, коју је замишљао као ширу балканску конфедерацију. Зачетник социјалистичких идеја у Србији је писао о револуцији у којој би класно било повезано са националним. Немачки и италијански национални романтизам је надоградио социјалистичком бригом за подређен радни народ, надградивши и хтења српске омладине која је захтевала слободу и спољашњу и унутрашњу. Марковићева идеја револуционарног слома балканских царстава оствариће се са Југославијом, реалнијом од Марковићеве балканске конфедерације.

Снимак екрана (170)

Снимак екрана (171)

 

Оставите коментар

Објављено под Историја, Срби, Србија, XIX век

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s