Колаборација у холокаусту

До краја рата убијено је између ти шест милиона европских Јевреја, готово половина од једанаест милиона Јевреја колико их је испрва било пре ма ономе што је изречено на конференцији у Ванзеу. У неким земљама, рецимо, у Пољској и Грчкој, убијена је готово цела јеврејска заједница. И друге етничке групе биле су десетковане, пре свега, између 200.000 и 500.000 Рома (многи су убијени у Белзеку и Биркенауу), Срби, Пољаци, Украјинци и Руси. Али коначно решење издваја се као посебан случај због систематске природе истребљења. У поређењу с примитивним техникама које су користили други поборници геноцида као што су биле хрватске усташе (које су побиле најмање 334.000 Срба у Хрватској и Босни) и Румуни (који су направили крваве погроме у Транснистрији), Endlösung је показао премоћну геноцидну ефикасност операције којом је руководила савреме на бирократија користећи се индустријском опремом.

Не треба да сумњамо у саучесништво свих Немаца у прихватању одговорности за злочин који се проширио много изван редова СС – као и у то да су за тај злочин знали. Гебелс, министар пропаганде, пише у свом дневнику 27. марта 1942. о ,,ликвидацији“ Јевреја у Пољској. У мају исте године челници Министарства железничког саобраћаја Рајха преговарају са СС-ом о аспектима превоза за потпуно истребљење“ Јевреја. Армија, морнарица и Министарство иностраних послова имају своју улогу. У Солуну, на пример, малени тим СС-ових стручњака“ не би могао да депортује петину града, готово 50.000 људи, без активне подршке локалне војне администрације. Што се тиче научника, лекара и академика, на њихове савете и приљежно учешће рачунало се од самог почетка настанка тог нацистичког расног програма.

Kад је Немачка тражила помоћ других влада, њихова реакција зависила је од изгледа Немачке да победи, природе ставова одредене земље према Јеврејима, те могућој цени коју би платили за своје противљење. Владе су се трудиле да буду нарочито кооперативне при предаји јеврејских избеглица и дру гих недржављана, али обично нису лако пристајале да депортују своје сугра дане. Поједине владе-француска, словачка и хрватска су међу њима-из ражавале су свој антисемитизам у најмању руку с пођеднако жара као и Немци, па су радо прихватале прилику да преселе своју јеврејску популацију на исток“. У Румунији и касније Мађарској, где су кратко били на власти екс тремни антисемитски покрети, крваве последице обрачуна с Јеврејима шокирале су и саме Немце. Чак и тамо где су локалне власти одуговлачиле са извршава њем налога, као у Грчкој или Холандији, сарадња меду разним немачким управама често је била јемство за депортовање знатног броја јеврејске популације. Готово нико није следио пример Данаца који су помогли већини Јевреја да побегну, премда су Италијани – због својих разлога – чинили све што су могли како би реметили извршавање коначног решења у областима које су биле под њиховом контролом. Што се тиче неутралних земаља, Шведске и Швајцарске, недавна открића указују на њихову жељу да нацистичку расну политику преокрену у своју корист.

Британска и америчка влада имале су све потребне информације. Черчил је добијао дешифроване извештаје Еинсатзгруппен са истока, с подацима о броју убијених. Неколико појединаца, међу њима и Јан Kарски, пољски изасланик изузетне храбрости, дошли су из окупиране Европе како би упозна ли Лондон и Вашингтон са извештајима очевидаца о гетима, па чак и о самим логорима смрти. Али осим бледих јавних упозорења упућених Немцима, мало је тога предузето, и пропуштена је прилика да се бомбардују логори.

Још је предмет спорења разлог који стоји иза тога – да ли је та пасивност последица антисемитизма, неспособности да се увиди шта се догађа или напросто чињенице да коначно решење никад није било у средишту пажње ратних деловања савезника.

Исто тако, тешко је дефинисати јавно мњење у окупираној Европи. Анти семитизам на целом европском континенту има дугу историју, а у неким подручјима њиме се објашњава равнодушност и, чак, одушевљење због страдања Јевреја. Не треба заборавити ни то да је геноцид увек сјајна прилика за богаћење-напуштене фабрике, продавнице и имања, намештај и одећа -ас тим окупационе снаге могу купити задовољство народа. После 1940. Ајхман је проширио бечки модел аријанизације јеврејске имовине на Амстер дам, Париз, Солун и друге велике европске градове, док су само Розенбер гови агенти опљачкали толико предмета из домаћинстава по западној Европи да је то било довољно да се напуне 674 железничке композиције. У Берлин су отпремљена седамдесет и два воза злата прикупљеног од зуба жртава из Аушвица. Иако је већина тих драгоцености завршила у немачким домовима или сефовима швајцарских банака, значајна сума напунила је џепове бес крупулозних колаборациониста, доушника и агената свих националности. Али, мора се рећи да одобравање коначног решења није била раширена појава. Реагујући на ужасе окупације, многи људи на територијама под нацистичком влашћу повукли су се у приватни свет и настојали да занемаре све што што их се директно не тиче. Традиционална морална начела очигледно су се изгубила, али необична суровост Немаца према Јеврејима изазвала је општу забринутост меду нејеврејском популацијом.

Нашој пажњи не могу избећи реакције Немаца-или одсуство реаговања. У Рајху није било јавних протеста као одговора на узбудење које је изазвала кампања за еутаназију. Чинило се како је већина Немаца при хватила чињеницу да Јевреји више нису били део њихове заједнице. Обични средовечни полицајци учествовали су у масовним погубљењима. Универзитетски професори, адвокати и лекари постављани су као заповедници у Еинсатз группен. Нису прихватали те дужности из страха: није забележен ниједан слу чај да је неко одбио да пуца у недужне цивиле осудене на смрт. Писма чувара у концентрационим логорима и убица у одредима смрти откривају шта су обични појединци који су живели у Европи половином XX века били кадри да учине под утицајем убиствене идеологије.

Марк Мазовер, Мрачни континент, Европа у двадесетом веку, Београд 2011, 191-194.

Оставите коментар

19. априла 2021. · 19:39

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s