Архиве категорија: Uncategorized

Русија до краја средњег века

Странци као оснивачи државе

Руска држава је настала у IX веку (862. године) стапањем шведског викиншког племена и Источних Словена. Названа по словенском називу за Викинге (Руси). Викинзи, у Русији познатији као Варјази (византијски назив за Викинге), су на простор данашње Русије дошли због трговине. Завладали су многобројнијим Словенима.

Престоница прве руске државе је данас главни град друге државе

Први руски кнез Рјурик је основао престоницу Новгород. Његов наследник Олег (879-912) је престоницу преместио у новоосвојени Кијев, на реци Дњепар. Новгород и Кијев су имали значајан стратешки положај на трговачким путевима. Кијев је био у средишту руских држава, на пола трговачког пута између Балтика и Црног мора. Кнез је трговцима наплаћивао порез, а ако не би платили кнежева дужина би их опљачкала и побила.

И највеће земље униште моћније – Кијевска Русија и Монголи

Прва руска држава је позната под називом Кијевска Русија. Чинило ју је више кнежевина на челу са великим кнезом. У 10. и 11. веку Кијевска Русија је била највећа држава у Европи, али ретко насељена. Кнез Свјатослав (942-972) је уништио Хазарско царство (965) и на кратко заладао Бугарском (969-971), уништивши Прво бугарско царство. Кијевска Русија је уништена у најезди Монгола (Татара) 1237. године. Монголи су владали Русијом више од два века (до 1480. године).

Вера као последица ратова – Русија и Византија

Руси су четири пута опседали тада најбогатији европски град – престоницу Источног римског царства – Цариград (860, 907, 941 и 1043). Цариград је 907. опседао кнез Олег (879-912). Добио је данак и трговачки споразум о ослобађању руских трговаца од царина. Када је страх Византинаца од руске најзде нестао и трговачки уговор престао да се поштује, Цариград је 941. опсео наследник Олегов, син Рјурика – кнез Игор (912-945). Византинци су се одбранили захваљујући “грчкој ватри”. Потом су се сурово обрачунали са заробљеним руским војницима. Игор је 944. кренуо у нови поход на Цариград, ради освете. Добио је данак.

Из царства чију су престоницу опседали Руси су прихватили веру. Хришћанство су Руси примили 988. године за време владавине кнеза Владимира, који се оженио византијском принцезом. Византијском цару Василију II је била потребна војна помоћ за време унутрашње побуне у време борби против Самуила. Кијевски кнез Владимир се одазвао, а заузврат је затражио руку византијске принцезе, цареве сестре Ане. Василије II је тражио да Владимир најпре пређе у хришћанство. Међутим ни тада византијска принцеза није кренула у Русију, па је Владимир морао да угрози војно Цариград, да би цар попустио, а принцеза Ана невољно пошла.

Претходно је владавина руског владара заслужног што је Русија примила хришћанство почела грађењем пантeона (храма) паганским боговима у Кијеви, након чега је разматрао и хришћанство и јудаизам и ислам. Реално је било да прихвати хришћанство, с обзиром на традицију још од кнегиње Олге (од 945. до 963. је владала као регент у име сина Свјатослава који се прославио као освајач), која је постала хришћанка и покушала да хришћанство прошири у Русији, због чега су долазили и мисионари које је послао први немачки цар Отон I.

Јарослав Мудри

Последњи рат Русије против Византије (1043) водио је кнез Јарослав Мудри. Oслободио је Русију црквене зависности од Византије тако што је прекинуо праксу постављања Грка за кијевске митрополите, избором руског монаха Илариона. Започела је велика активност превођења грчких књига на словенски језик.

Владавина кнеза Јарослава (1016-1054) представља врхунац моћи Кијевске Русије. Донео је први руски закон Руску правду. Закон Јарослава Мудрог није предвиђао смртну казну (необично за то време), јер је сматрао да о животу човека треба да одлучује само Бог. Најтежа казна била је одузимање све имовине и продаја у ропство.

Кнез Јарослав се родбински повезао са европским дворовима. Ожењенио је ћерку краља Шведске, најстаријег сина је оженио немачком принцезом, а ћерке је удао за краљеве Норвешке, Мађарске и Француске.

Наследница православног царства – Велика московска кнежевина

Град Москва је основан средином 12. века. Москва се уздигла међу кнежевинама наследницама Кијевске Русије за време власти Монгола. Постепено је ширила своју власт над другим руским кнежевинама.

Најзначајнји владар Московске кнежевине био је кнез Иван III (1462-1505). Он је коначно ослободио руске кнежевине од власти Монгола 1480. године. Проширио је власт Москве над другим руским кнежевинама, утростручивши територију Московске кнежевине. Први узео титулу “велики кнез свих Руса”. Оженио се нећаком последњег византијског цара и позвао на римско наслеђе, узевши и двоглавог орла за свој симбол. Одбио је титулу краља коју му је понудило Свето римско царство. Титулу краља су Ивану понудили надајући се да ће моћи искористити његову војску против Пољске, која је покушала Царству да преотме Чешку и Мађарску.

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Русија, Uncategorized