Бугарска од настанка до турске власти

Порекло и досељавање

Бугари су били азијско племе турског порекла. Сродни Бугарима били су Хуни, Авари, Хазари, Печенези и Кумани. То је туркменска племенска заједница. Прва бугарска домовина налазила се на простору данашњег Таџикистана и Авганистана у централној Азији. Бугарски племенски савез на северном Кавказу се распао под притиском Хазара средином 7. века. Део бугарских племена се потчинио Хазарима, а део је дошао у Европу.

Први Бугари су у Европу дошли са Хунима у Великој сеоби народа и после победе над византијском војском настанили се на ушћу Дунава. Преко Дунава су на Балканско полуострво прешли први пут крајем 5. века и настанили се до планине Балкан. Измешали су се са бројнијим локалним словенским становништвом, које су покорили својој власти у другој половини 7. века, али су прихватили њихов језик. Временом су се Бугари утопили у бројније Словене. Формирали су прву јужнословенску државу.

Формирање државе и сукоби са суседним царствима

Бугарска држава је формирана 681. године на византијској територији коју су настанили Словени. Први владар Дунавске Бугарске звао се Аспарух. Носио је титулу кан. Престоница је била у граду Плиски.

Бугарска је за суседе имала оба европска царства, наследницу Источног римског царства – Византију и Западног римског царства – Франачку. Бугарска је била прва држава чије је постојање на свом тлу Византија морала да призна. Византијски цар је мировним уговором из 681. године приморан на плаћање данка Бугарима. Ратујући у више наврата против Византије, Бугари су стигли до Цариграда (772. и 814. године), али га нису опседали. Након пораза од Византије у IX веку, Бугари су по одредби мировног уговора примили хришћанство. Тиме су Бугари дошли под културни и политички утицај Византије. Са Франачким царством Бугарска се разграничила у Панонији, након рата од 826. до 829. године.

Прво бугарско царство

Након сукоба са моћним суседима, Бугарска је постала треће европско царство. После освајања грчких земаљa до Коринта, Симеон (893-927) се за цара Бугара и Ромеја (Римљана) прогласио 913. године. Бугари су опседали Цариград те 913. године и деценију касније – 923. године. Пошто Симеон није успео да освоји Цариград, прихватио је компромисно решење, по којем је Византија признала његову царску власт, али се она односила само на бугарске земље. Престоница је постао град Преслав. Уведен је словенски језик и у књижевност и замењена глагољица ћирилицом. Прво бугарско царство је уништено 971. године од стране Руса, који су позвани да помогну Византији.

Како су Бугари поразили Источно римско царство?

Самуилово Царство

Самуило је 976. године подигао устанак против византијске власти, ослањајући се на традицију Првог бугарског царства. Обухваћена је читава Македонија сем Солуна, бугарске земље између Дунава и планине Балкан, делови Грчке све до Пелопонеза на југу, област Албаније, Босне, Далмације, Дукље и Србије. Центар је био најпре у граду Преспи, а после у Охриду, у којем је епископија уздигнута у ранг патријаршије. Центар Самуиловог царства био је у Македонији. Ово царство неки називају македонским или царством балканских Словена.

У сукобу са Византијом, од које је Самуило освајао територије, одлучујућ је био пораз у бици на планини Беласици 1014. године. Након битке на Беласици, византијски цар Василије је наредио да се ослепи 14 000 бугарских војника, а сваком стотом је остављено по једно око, да могу да врате остатак војске. Када је Самуило видео тај призор умро је од наглог срчаног удара (1014). Тако су цара Василија прозвали “Бугароубица”. Самуилови наследници су још неколико година пружали отпор, док 1018. године Бугарска није престала да постоји.

Током византијске власти Бугарском у 11. и 12. веку, територије северно од Дунава су заузели Мађари (северозапад) и Печенези (североисток).

Друго бугарско царство

Против византијске власти устанак су 1185. године подигла браћа Јован Асен и Теодор (Петар). Након нестанка Византије, у Четвртом крсташком рату (1204), Бугари су добили царску круну из Рима. Јован II Асен се 1230. године прогласио царем Бугара и Грка. Престоница је постао град Трново.

Друго бугарско царство се ширило након успешних ратова против Латинског царства и Епирске деспотовине (најмоћнијих држава насталих на европском тлу распарчане Византије). Освојене су Тракија, Македонија и Албанија.

Царство је слабило након најезде Монгола (1243. је била највећа, али не и једина њихова најезда на Бугарску у том веку), пораза од Никејског царства (које ће обновити грчку власт у Византији) и губитка Македоније од Србије (за време влада в ине краља Милутина). Пораз Бугара код Велбужда 1330. године (од војске коју је предводио краљ Стефан Дечански) омогућио је први пут ширење српског утицаја у Бугарској, која је до тада увек била моћнија.

Пад под Турке

Након Маричке битке (1371) Бугари су постали турски вазали. Престоница Трново је под турску власт пала 1393. године. Када се после окупације Бугарске и Мађарска нашла непосредно угрожена од Турака, позиву мађарског краља за помоћ одазвали су се витезови из више европских земаља, пре свега из Француске. Велика, али сувише разнолика хришћанска војска поражена је код Никопоља 1396. године, након чега је у наредним месецима Бугарска коначно пала под турску власт.