Немачко заузимање Грчке и Југославије 1941. године након неуспеле италијанске авантуре

„Италијани су такође били одвраћени немачким споразумом с Румунијом. Мусолини се због њега разбеснео јер је наново пробудио његов велики страх да ће бити изузет из поделе плена у Новој Европи. Уосталом, није имао баш чиме да се подичи откако је донео одлуку да се прикључи рату, а Југоисточна Европа је требало да буде у његовој сфери утицаја; чак се поигравао и идејом о Балканском блоку под италијанском влашћу… Хитлер ме увек суочи с fait acompli, беснео је Дуче кад је чуо да је Немачка послала ,,саветнике“ у Румунију. Овог пута ћу му вратити истом мером. Из новина ће сазнати да сам окупирао Грчку. На тај начин ће бити поново постигнута равнотежа.

Напад увређености је тако започео катастрофалну италијанску инвазију на Грчку октобра 1940, што је био први неуспех Осовине у рату. Будаласто и нестрпљиво – не чекајући чак ни да прође рок који је сам поставио Атини – Мусолини је послао 140.000 лоше опремљених италијанских војника преко једних од најврлетнијих планина у Европи пред сам почетак зимских снегова. Избор тренутка био је спектакуларно лош, а последице разарајуће. Грци су узвратили борбом, изненадивши све својим жилавим отпором, и ускоро је постало јасно да не дају Италијанима да напредују и да их чак у неким деловима и одбијају. Хитлер је схватао психолошку деликатност ситуације – погоршане успехом Британаца против Италијана у Либији, Еритреји и Етиопији – и увидео је да ће, иако је желео да се држи подаље од Југоисточне Европе, морати да помогне Мусолинију. У новембру је Дучеу послао готово нескривен прекор што се упустио у лоше промишљен подухват који је изазвао веома озбиљне психолошке и војне последице, што је код неутралних побудило сумњу о снази Осовине и довело Енглезе на Балкан. Сада је било потребно још једно преусмеравање немачких трупа иако је планирао рат против Совјетског Савеза. Те зиме послао је војну мисију у Бугарску да утре пут трупама потребним за борбу против Грчке.

Оно што је уследило била је последња тријумфална немачка кампања на европском континенту. Грчка је била главна мета јер је гомилање британских снага тамо угрожавало румунска нафтна налазишта. Али у последњем моменту је и Југославија додата на листу. У марту је приклањање те земље Силама осовине изазвало народни устанак у Београду, и мада је нова влада обећала лојалност Берлину, Хитлер је одлучио да је сруши. Почев од 6. априла, напредовање немачке војске било је незадрживо и борбе су се ускоро завршиле. Бивши хабзбуршки официри који су сада управљали немачким трупама били су одлучни да спрече било какво понављање отпора који су Срби пружили 1914. Луфтвафе [немачка авијација] је снажно бомбардовао Београд, а земља је окупирана током једанаест дана борби с губитком само 151 немачког војника. Убрзо након тога, пала је и Грчка. Све се то десило толико брзо да, упркос тврдњама неких историчара, заправо, постоји мало доказа да је кампања на Балкану имала икаквог утицаја на припреме за напад на Совјетски Савез.

Као резултат свега овога, Италија је коначно добила своје мини царство у Југоисточној Европи (иако се морало изаћи у сусрет и Мађарској и Бугарској). Немци су желели тамо да оставе што је мање могуће својих трупа и убрзано су слали дивизије северно на Источни фронт. Али штета се највише осећала по питању административне ефикасности. Југославија је подељена на више окупационих зона од било које друге земље у Европи; као што је био случај са Чехословачком и Пољском, и она је била производ омрзнутог версајског система и била је збрисана с мапе. Италија и Немачка су узеле делове њене територије; Мађарска и Бугарска су се такође почастиле. Док је Србија стављена под немачку војну окупацију, Хрватска је постала сателитска држава која се протезала и у Босну и Херцеговину. Италија је имала ,,превласт“ у већем делу земље, припојивши Далмацију и прикључивши Косово Албанији која је већ била под њиховом влашћу; Немачка је имала ,,превласт“ на истоку. И Грчка је била подељена – на италијанску, бугарску и немачку зону – иако је, за разлику од Југославије, остала под номиналном контролом слабе квислиншке владе у Атини. Није то било уређење које је охрабривало рационалну владавину или обезбеђивало стабилност.“

Марк Мазовер, Хитлерово царство, Београд 2019, 146-148.

View this post on Instagram

A post shared by Propagandopolis (@propagandopolis)

Која је била улога Бугарске у Другом светском рату?

Ко су били немачки савезници у Другом светском рату?

„Грчка је подељена на окупационе зоне. Немци су запосели значајне тачке – област Атине и Пиреја, Солун и његово залеђе, појас уз турску границу, већи део Крита и три острва у северном Егеју. Бугарима је дозвољено да окупирају главнину грчке Тракије и део Македоније. Остатак земље поверен је Италији.“

Стеван Павловић, Историја Балкана, Београд 2001, 457.

View this post on Instagram

A post shared by Propagandopolis (@propagandopolis)

Како је пропала италијанска инвазија на Грчку?

„Албанија је коришћена као база за италијанске нападе на Грчку и Југославију. Под марионетском Верлаћијевом владом, присуство тако великог броја италијанских чиновника, техничара, предузећа, чак и насељеника у приобалним долинама, проузроковало је незадовољство, које је било успешно потискивано опсеном велике Албаније. И поред тога што јој није био присаједињен грчки јужни Епир, Албанији су прикључени већи део југословенског Косова и делови Македоније насељени Албанцима (мада су Немци под својом влашћу задржали значајне руднике у Србији). Иредентистичка јавност је била задовољна. Косовски Албанци једва су дочекали прилику да среде старе рачуне, нарочито са Србима, којима су имања додељена између два светска рата. Многи од њих су убијени, а још их се више иселило.“

Стеван Павловић, Историја Балкана, Београд 2001, 457-458.