Осветнички поход Црвене армије на Немачку

„Када је Црвена армија коначно допрла до средње Европе, пред њеним исцрпљеним војницима указао се неки други свет. Контраст између Русије и Запада је увек био оштар – цар Александар I је одавно пожалио што је дозволио Русима да виде како живе западњаци – а током рата се још више заоштрио. Док су немачки војници на истоку масовно уништавали и убијали, сама Немачка је наставила да цвета тако да њено цивилно становништво, скоро до самог краја, није осетило материјални терет рата. Ратна Немачка је била свет градова, струје, хране, одеће, продавница, свих потрепштина, релативно добро ухрањених жена и деце. Совјетском војнику је такав контраст са његовом опустошеном домовином вероватно изгледао незамислив. Немци су учинили страшне ствари Русији – сада је био њихов ред да пате. На располагању су им била немачка имовина и немачке жене. Уз прећутни пристанак совјетских команданата, Црвена армија се отргла са ланца и навалила на цивилно становништво новоосвојених немачких земаља.

На свом путу ка западу, Црвена армија је силовала и пљачкала у Мађарској, Румунији, Словачкој и Југославији – међутим, најгоре су прошле Немице. Између 150.000 и 200.000 руских беба рођено је у совјетској окупационој зони у Немачкој 1945-1946. године – ове бројке не укључују непознати број абортуса који су убили многе жене, заједно са нежељеним фетусима. Многа од преживелих новорођенчади придружила су се растућем броју сирочади и бескућници – људским остацима рата.“
Tony Judt, Poslije rata: Povijest Europe od 1945. godine, I, Zagreb 2005, 42. (цитат је прилагођен српском језику)