Како је Византија добила име

Византија није био назив државе за време њеног постојања. Савременици су је називали Римским царством. Представљала је источни део Римског царства, које је читав миленијум надживело западни део, а још у тренутку поделе (крајем IV века) је било насељеније и богатије. Становници Византије су себе називали Ромејима, што значи Римљани на грчком, који је био матерњи језик већине становништва царства којем је хеленска (грчка) култура, уз римско право и хришћанство била основна одлика.

Појам Византија је у употребу увео у XVI веку (Византија је нестала средином претходног века) немачки историчар Хијероним Волф, који је објавио збирку докумената источног Римског царства под називом Corpus Historiae Byzantinae. Тај покушај би сасвим вероватно остао докони подухват једног историчара да ново име источног Рима у XVII веку није популарисао француски краљ Луј XIV, најмоћнији владар у Европи у том веку. Он је сазвао учењаке који су од 1645. до 1688. године на основу Хијеронимовог Корпуса разрадили историју Византије у 34 књиге грчког текста са упоредним латинским преводом.

Хијероним Волф је био први издавач штампаних „византијских историја“. Значајно је да је био библиотекар у кући богате и утицајне породице Фугер из Аугзбурга, која је била у пословним везама са царем Светог римског царства немачког народа и краљем Шпаније Карлосом I (цар Карло V), најмоћнијим владаром у Европи (владао је и шпанским колонијама у Америци) XVI века.

Назив Византија потиче од града Византа, античке колоније Грка из Тракије, који се налазио на месту на којем је цар Константин (који је окончао прогањање хришћана у царству) саградио (324-330) нову престоницу и назвао га Други Рим (у следећем V веку је назван Нови Рим), који се данас у историјском контексту назива по оснивачу Константинопољ (данашњи Истанбул), а Словени су га звали Цариград.