Лимес

„Овај термин у доба Царства означава одбрамбени систем Рима на његовим спољашњим границама. Подразумева зналачко распоређивање тврђава (са гарнизонима) које су међусобно повезане утврђењима или природним препрекама (река, на истоку пустиња). У појединим областима Царства (у Британији, Африци) то је зид или насип дуж којег је јарак чија је намена да онемогући сваки по кушај варварских напада. Стражарска места су међусобно повезана системом кодираних сигнала, чак и ноћу, помоћу ватре. Легије су на тај начин поређане дуж читавог Царства.

Ипак, претпоставља се да такав распоред снага није могао да омогући отпор снажном притиску варвара. Августова политика подразумевала је споразуме са појединим краљевствима која су добијала помоћ од Рима, а за узврат обезбеђивала заштиту Царства: она су чинила тампон-државе. Оваква, добро примењена организација, омогућила је да се успостави Pax romanа, што је допринело просперитету народа Царства. Али, почев од 2. века, ове државе су потпуно интегрисане у Римско царство. Наједном, границе постају јасно одређене и… ослабљене. Нема довољно легионара који би успешно могли да бране тако дугачак limes. Крајем века, под варварским притиском почињу да се отварају пукотине, и Рим ће ускоро бити приморан да препушта територије на својим границама.“

Жан-Ноел Робер, Стари Рим, Београд 2009, 85.