„Врућа“ 1968. година успела је да протресе свет и промени саме основе друштва. Након те године ништа више није било исто. За њу се не може рећи да је почела 1. јануара, а завршила се 31. децембра, јер је као и 1848, 1914, 1939. или 1945. година представљала само врхунац процеса и догађаја који су почели много раније. Данас шездесет осма изазива различите асоцијације. Неки је повезују са студентским демонстрацијама у Југославији и широм света, други са атентатима на Мартина Лутера Кинга и Роберта Кенедија, трећи са интервенцијом у Чехословачкој или неким другим догађајима. Најјача асоцијација је ипак везана за студентски покрет јер су студенти заузимали универзитете, улице и тргове захтевајући више права и правде, мање доминације, како капитала, тако и ауторитета, више слободе и равноправности. Мада се протести из 1968. године највише везују за опозицију у Немачкој или студентске демонстрације у Паризу, ипак је све почело у Сједињеним Америчким Државама. Пре свега, отпором рату у Вијетнаму и покретима за једнака права и укидање сегрегације на расној основи. Ова година остала је упамћена и по Олимпијским играма одржаним током октобра у Мексику. Игре су, осим обарања спортских рекорда, биле значајне и због тога што је тада први пут уведена допинг контрола, а први такмичар који је био позитиван дискфалификован је због коришћења алкохола. Први пут су Источна и Западна Немачка наступале одвојено, част да запали Олимпијски пламен припала је једној жени, а Игре нису заобишли ни политички инциденти.“
Немања Митровић, Тито-Чаушеску – године зближавања, Београд 2020, 45.
Историјска читанка 