„Баш у време када се Србија спремала на устанак, по Европи је брујала вест да је Наполеон успоставио монархију и да је и самог папу у својој моћи понизио тако што је одбио сценарио церемонијал-мајстора и одбио да круну прими из руке светог оца. Ставивши је самом себи на главу, изговорио је ону чувену реченицу:… Read More Карађорђе и Наполеон
Током 30-их и 40-их година 19. века, под утицајем буђења националне свести у Европи и панславизма из Чешке, међу јужнословенским народима под влашћу хабзбуршке династије у Аустријском царству и Мађарском краљевству јавио се Илирски покрет, који је био претеча југословенства. Био је израженији међу Хрватима, па и Словенцима, него Србима. Дошло је до уједначавања хрватског… Read More Илирски покрет
„Без обзира на Први српски устанак, управо је грчки Рат за независност скренуо пажњу Европе на Балкан. Грчки национални покрет био је виђен као наследник универзално поштоване цивилизације. Образовани Европљани су мислили како се због својих класичних знања разумеју у читав проблем, али је мало њих знало или марило за Србе и друге балканске народе.“… Read More Ослобођење и уједињење Грка
„С опадањем Османског царства неке периферне румунске земље су потпале под власт суседних великих сила. Аустрија је стекла Трансилванију 1699. и Буковину 1755, а Русија је добила Бесарабију 1812. године. Развој догађаја у тим покрајинама у раздобљу до 1878. године имао је знатан уплив на историју румунског народа као целине. То се нарочито односи на… Read More Трансилванија
Порекло „Румуни су потомци првобитног дачког народа, с додатком романске [римске], словенске и, у много мањој мери, татарске крви. Тај народ насељава доње Подунавље с обе стране Трансилванских Алпа [Карпата]. „Цисалпински“ Румуни [са „ове“ стране Карпата] живе у политичким јединицама Молдавији, Влашкој, Буковини и Бесарабији, док „трансалпински“ [са „оне“ стране Карпата] Румуни настањују Трансилванију и… Read More Стварање Румуније
„Срби у Јужној Угарској били су најпросвећенији и финансијски најјачи део српског народа, нарочито до средине XIX века. Живот Срба у Хабзбуршком царству много је зависио од тренутних односа између два центра царства – Беча и Пеште. Попуштањем и обостраним компромисом, Мађари и Немци су 1867. постигли споразум. После овог споразума Србима је било знатно… Read More Настанак Војводине – Срби под Хабзбурзима у 19. веку
Аутомобили Први аутомобил у Београд је стигао 3. априла 1903. године. „Увезао га је Бошко Радуловић. Био је марке „неселдорф“. Са аутомобилом је стигао и шофер Аустријанац. Остао је у Београду 45 дана и обучио за вожњу аутомобилом првог Србина шофера Сретена Костића, кога је познавао цео тадашњи Београд. У његовим познијим годинама сви су… Read More Увођење јавног градског превоза у Београду и још понешто о саобраћају у главном граду
Када је Србија и формално стекла аутономију крајем треће деценије 19. века, кнез Милош је отпочео са изградњом у Београду, како би тај привредно најзначајнији град у аутономној Србији (због трговине између запада и истока) постао српска престоница. Најпре је изграђена грађевина и данас позната по првобитном називу „Конак кнегиње Љубице“ у којој су касније,… Read More Изградња Београда у аутономној Србији
Љут и нестрпљив, кнез посла своје момке да „помогну“ Савамалцима у рушењу њихових кућа. Песницама и петама сруше момци за неколико сати све ове страћаре. У подне су се у Савамали налазиле само гомиле крша и трулежи. … Read More Рушење у Савамали по налогу владара
Историјска читанка 