Прва пруга и њена прва жртва

„Најзначајнији помак у економској историји Европе од 1830. до 1880. био је увођење железнице. […] Тек у другој половини 20. века железнички транспорт биће замењен другим врстама превоза. […] Проналазак парне локомотиве која се кретала по гвозденим, а касније по челичним шинама, изузетно је повећало брзину сувоземног превоза. У односу на своју величину, човек је једна од најспоријих животиња. Пре 19. века могао је да се креће брже него што су дозвољавале његове скромне могућности само уз помоћ животиња, најчешће коња. Средином 19. века могао је да се креће брже од било које животиње користећи достигнућа сопственог ума. Становници Европе схватили су пун значај великог цивилизацијског помака који је настао развојем железнице […] Прве пробне железничке пруге у Европи изграђене су тридесетих година 19. века, понекад као експерименталне, а понекад као занимљивости, али у оба случаја били су то све озбиљнији пословни подухвати, који нису увек били успешни. Пре 1830. постојала је железница, али су вагоне вукли коњи, и то обично у угљенокопима. Jедини изузетак била је линија Стоктон-Дарлингтон, први велики железнички успех Џорџа Стивенсона. Железничка пруга Стоктон-Дарлингтон изграђена је у периоду 1821-1825. године и била је прва јавна железничка линија у свету на којој је саобраћала парна локомотива, упоредно са коњском вучом. Стивенсонов углед био је на врхунцу 1830, када је отворена славна железничка линија Ливерпул-Манчестер […] Церемонији отварања, која је радосно дочекана у британској јавности, присуствовао је премијер, војвода од Велингтона. Славље је било помућено само трагичном смрћу изванредно способног председника Трговинске коморе Вилијема Хаскисона који је, такође, присуствовао овом догађају. Док је прелазио преко шина да би се обратио Велингтону, Хаскисона су ударила отворена врата једног од вагона које је вукла Стивенсонова локомотива. Велингтон је касније изјавио да је Хаскисон одувек био неспретан. Премда је ова опаска безосећајна, чињеница је да је тог човека усмртио воз, и то у време када је постојало само неколико возова на парни погон, истиче историјске размере те неспретности.“
Хари Хердер, Европа у деветнаестом веку, Clio, Београд 2003, 89-90.

Идеја о изградњи железнице је у Европи примљена са извесним неповерењем, мада је свуда наилазила и на одушевљене присталице. Било је међутим и много конзервативаца, који су говорили да је железница „болест епохе“, да се од ње може полудети или, због силне брзине, ослепети. У Србији је прва пруга донела жртве корупционашке афере, са чега је скренута пажња проглашењем краљевине.