Поређење шпанског и португалског приступа поморским експедицијама

„“Више је било части„, рекао је Џејмс I од [Арагона], у освајању једног краљевства „услед мора, где је Богу било мило да га постави“ него три на копну. До краја века његов летописац је истицао да плива без краљеве дозволе.

Борба захтева новац.  Ова „племенита“ освајања добијала су форму својеврсних пословних похода. Неки барон – „аристократски хулиган“, како је рекао један историчар – предводи би освајачки поход опремљен благословом и, понекад, новцем краља. Често с бродовима, у друштву разноразних трговаца, журио би да опљачка све што може. Приграбио би све што би могао да понесе са собом, одвајајући део плена за своје људе, плаћенике и владара. 

Мете нису биле случајне. Ти разбојници прво би се окомили на најближа, најдоступнија места. Економским речником, оно што је тражило мала улагања. Уз то, били су то домови неверника, па су пљачке добијале димензије светих похода.“ (Дејвид Лендис, Богатство и сиромаштво нација, Београд 2004, стр 85.)

(…)

Историја шпанских освајања је, делом, прича о лоше испланираним пловидбама и бесмисленим путовањима у легенде и забрав. Али и о срећним случајностима, какви су били Мексико и Перу. Једно откриће, или само гласина, могли су да подстакну и оправдају десетине експедиција. Империје су биле мешавине моћи похлепе и мисија, зачињених лаковерношћу, бесом и лудилом. (Лендис, стр. 91)

(…)

С једне стране, авантуре које је обећавао Нови свет привлачиле су најсмелије, најгладније, најподмуклије припаднике шпанског друштва, од којих су многи мало ценили свој живот, а још мање животе других. Осим тога, историјска искуства, дуготрајне борбе са разним непријатељима, спољашњим (reconquista) и унутрашњим (прогони верских неистомишљеника), научили су Шпанце предности оружја над компромисима и отуђила од њих уљудност и хуманост. Томе би Цветан Тодоров [у одличном есеју Морепловци и староседеоци] додао фактор удаљености: Шпанци су били далеко од куће и испробавали своје моћи на странцима, на полуљудима који су за то били ван икаквих правила и обзира, чак и оних које су показивали према непријатељу. Под таквим околностима све је дозвољено. Зато су се надметали у осмишљавању и извршавању недела, што је прерасло у колективно безумље.“ (стр. 95)

(…)

Португалци су следили добру стратегију: ослањали су се на знање, не на срећу. У нове походе кретали су провереним путевима, али сваки пут би отишли мало даље, записивали своје координате, изменили мапу и остављали неки знак за собом.  Неке препреке биле су више психолошке: Рт Божадор ( у преводу, Надувени рт), или Рт буре, касније преименован у Рт добре наде (симболизам имена је био битан). Страх се постепено повлачио пред разумом и знањем. Одлука Португалаца да путују на запад, скоро до обала Јужне Америке, пре него на исток, , била је најсмелија до тада и откривале је огромно поверење које су имали у свој способности сналажења на океану. (У поређењу са њима, Колумбова пловидба била ј лагана шетња.) (105/6)

(…)

  20200718_14300442790537883334592.jpg

истину: Европа је сада морнаричким топовима могла да се наметне где год је хтела.“ (110)

(…)

Разлике у односу на Шпанију су очигледне. Шпанци нису усвојили овакав методични приступ до последње четвртине шеснаестог века. Или нису имали потребе за тим (није било конкуренције, а и њихова вештина навигације била је скромнија), или т није било у складу са њиховом традицијом и стилом пловидбе. Португалци су уносили координате на своје мапе, док су Шпанци забадали крстове у нови свет, покрштавали домороце, правили хришћанске храмове, судове и затворе. Шпанцима је циљ било благо, а Португалцима  – профит од трговине. Две краљевине са различитим амбицијама. (111)

 

Оставите коментар

18. јула 2020. · 15:33

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s