Како су са власти одлазили владари из династије Обреновић

Србијом су владала петорица Обреновића, од којих један занемарљиво кратко, а двојица у два наврата. Двојицу је са власти скинула природна смрт, двојица су убијена,  двојица су се повукла са власти, а један је смењен. Све то за непуни век.

Обреновићи су српска владарска породица, која је владала Србијом већим делом XIX века , односно 72 године у два наврата (од 1815. до 1842. године и од 1858. до 1903. године). Родоначелник династије је био вођа Другог српског устанка Милош Обреновић. Он је наставио да влада Србијом и након устанка и стицања аутономије. Од 1830. године се као кнез налазио на челу аутономне кнежевине Србије. И током тог периода он је владао на исти начин као и за време устанка – самовољно, што су му замерили неки који су такође хтели удео у власти. Издејствовали су ограничење Милошеве власти путем Устава, по којем је кнез власт требало да дели са Саветом, који би чиниле истакнуте народне старешине. Милош, чија владавина до тада није била ограничена законима, није могао прихватити никакву деобу власти, па се радије повукао, одредивши за свог наследника старијег сина Милана.

Болесни Милан Обреновић се на власти задржао само месец дана, а након његове смрти 1839. године га је наследио малолетни брат Михаило. Млади Михаило Обреновић је намеравао да влада попут његовог оца, те је имао исте противнике, који су се почели називати уставобранитељима, правдајући своју борбу за ограничење Михаилове власти борбом за поштовање Устава. За разлику од његовог оца Милоша, који се са власти сам повукао, Михаила је сменила Народна скупштина, после три године његове владавине, 1842. године.

Уследио је период када је кнежевску власт имао син покојног вође Првог српског устанка, кнез Александар Карађорђевић, а још већи утицај уставобранитељи. Тако је било до 1858. године, када се борба око већег удела у власти између кнеза и Савета није завршила сменом кнеза на заседању Народне скупштине 1858. године.

На власт је 1858. поново доведен остарели Милош Обреновић, који је тад имао 78 година. Иако су се у међувремену измениле околности, Милош је сматрао да, пошто га је вратио на власт, народ од њега очекује исти начин владавине као и пре. Кнез Милош стога није нарочито обраћао пажњу на законе који су ограничавали кнежевску власт. Умро је већ 1860. године. Након његове друге владавине уследила је и друга владавина његовог сина Михаила.

Друга владавина кнеза Михаила представљала је период највећег дотадашњег угледа младе српске државе. За свој основни задатак сматрао је припреме за ослобођење неослобођених крајева од Турака. У циљу тога је склопио и савезе са другим балканским хришћанским нацијама, истицавши се као најистакнутији чинилац тог савеза. До краја његове владавине није подигнут општебалкански устанак, али су извршене припреме за њега, у склопу којих је остварен и дипломатски успех у виду протеривања турских војника из Србије. Спољнополитичком циљу Михаило је подредио и унутрашњу политику, владајући као просвећени апсолутиста, чиме је стекао непријатеље. Убијен је у атентату 1868. године. Убиство није до потпуно разјашњено, нису откривени сви подстрекачи, а зна се да су га убила браћа Радовановићи, који су се светили за робију њиховог брата, и који су се надали да би у метежу који би уследио након убиства кнеза могли на брзину да заузму власт, у чему нису успели.

Михаило није имао законите деце (имао је ванбрачног сина), па га је наследио малолетни унук његовог стрица – кнез Милан Обреновић. Током две деценије његове владавине Србија је стекла међународно признање (1878) и уздигнута у ранг  краљевине (1882). Изморен бурном владавином (током које је ратовао против Турака, Бугара и гушио народну буну), први српски краљ после Немањића се са престола повукао 1889, уступивши власт свом малолетном сину Александру.

Краљ Александар Обреновић је био последњи владар Србије из династије Обреновић. Његова бурна владавина започета је и завршена државним ударом. Најпре се 1893. прогласио пунолетним и ослободио туторства намесништва, а на крају је у официрској завери убијен 1903. године (истог датума када и кнез Михаило 35 година раније, о чему извршиоци атентата нису водили рачуна). Обнажена и унакажена тела краљевског пара (утврђене су двадесет и три ране на краљевом и двадесет на краљичином телу) официри су избацили кроз прозор двора у башту, где су лежала око четврт сата.

Након њега Србијом су поново завладали Карађорђевићи, који су власт задржали до укидања монархије у Србији, односно Југославији, за време Другог светског рата.

Владари Србије из династије Обреновић:

• 1815-1839 и 1858-1860 кнез Милош Обреновић
• 1839-1839. кнез Милан Обреновић
• 1839-1842. и 1860-1868. кнез Михаило Обреновић
• 1868-1889. кнез Милан Обреновић, краљ од 1882.  године
• 1889-1903. краљ Александар Обреновић